У пракси се све више појављује потреба да школовани кадар из области угоститељства, туризма и економије такође поседује и напредно знање енглеског језика посебно због чињенице да послодавци све више ангажују велики број свршених ученика из наведених области и то већ непосредно по завршетку средње школе.

Глобалном екпанзијом туризма и угоститељства, узрокованом економском развојем долази до широке примене енглеског језика у свим сферама пословног и приватног живота. Иако је глобално заступљен велики број интернационалних језика, енглески језик се сматра “универзалним” у многим сферама, а посебно у наведеним областима. Убрзан развој све три области уско је повезан и са применом енглеског језика јер су оне унакрсно повезане између земаља, а недовољно познавање енглеског би такво повезивање додатно успорило или чак зауставило.

Данас се не огледа добро познавање енглеског језика само у прилици за проналажењем бољег и плаћенијег посла у струци већ у сфери нормалног и продуктивног функционисања. Недовољно познавање енглеског језика са правом се сматра недовољном личном писменошћу као и недовољним општим образовањем… а да не говоримо тек о “хендикепу” приликом даљег личног усавршавања или појавом могућности да се ради са странцима или у иностранству.

Поред наведеног, послодавци у туризму често избегавају да запосле квалификованог кандидата уколико тај кандидат нема завидно знање енглеског језика, посебно када се ради о писаној или усменој комуникације са странцима. Дакле, познавање енглеског језика при запошљавању у струци се данас сматра обавезом, док се све чешће појављује и потреба за додатним знањем и трећег језика.

Нажалост, усвојени образовни програми нису увек у могућности да комплетно задовоље све потребе за знањима и вештинама из више разлога. Као један од водећих јесте и чињеница да ученике не треба превише оптерећивати широким нивоима знања већ се треба више фокусирати на стучна знања и њихову примену у пракси, што је наравно потпуно оправдано али у неким случајевима се не добија жељени резултат.